A+ A-
Srbijagas RSS feeds print version set contrast

Србијагас > Прес центар > Вест

Вести

27.04.2012 | Панчево

Азотара данас ради пуним капацитетом и послује са профитом

Одговорно тврдим да се намерно пласирају лоше информације у средствима јавног информисања, па смо у истом кошу са онима који су ...

Одговорно тврдим да се намерно пласирају лоше информације у средствима јавног информисања, па смо у истом кошу са онима који су упропастили ХИП Азотару Панчево, а ми смо омогућили да ова фабрика ради, да радници примају плате и да она данас сасвим извесно има будућност, изјавио је на конференцији за новинаре у Панчеву генерални директор Јавног предузећа „Србијагас“ Душан Бајатовић истичући да је Азотара са рашчишћеним имовинско-правним односима и билансима доведена до инвестиционе фазе, управо онако како је и обећано запосленима.

Директор је, анализирајући затечено стање пре три године, истакао да је стање дугова ХИП „Азотаре“ Панчево по завршном рачуну за 2008. годину било на нивоу од 96 милиона евра. Када се томе додају непрокњижене обавезе према повериоцима и камате, укупне затечене обавезе у моменту када је Србијагас преузео фабрику, износиле су 164 милиона евра. Притом, стање залиха готових производа, залиха репроматеријала и обртних средстава било је нула, жиро рачун у вишемесечној блокади, а неисплаћене зараде радницима за више од годину дана биле су на нивоу од око 800 милиона динара. Захваљујући Јавном предузећу „Србијагас“, које је дало основну помоћ у виду редовних испорука гаса, и уз мање позајмице Владе Републике Србије за обртна средства и позајмицама пшенице из Републичких робних резерви, покренута је производња. Радници су сами извршили први ремонт фабрике, практично без средстава, тако да су се сви актери, менаџмент фабрике, заједно са свим запосленима, уз изузетно активно учешће репрезентативних синдиката, максимално ангажовали да производња стартује врло брзо након преузимања од стране Србијагаса. „У договору са Владом Републике Србије и Агенцијом за приватизацију, ушли смо у процес реструктурирања Азотаре, а највећи проблем су нам била обртна средства. Путем позајмица пшенице, обезбеђена су обртна средства за набавку основних сировина за производњу (МАП, КЦЛ и др.), затим за набавку репроматеријала и наставак ремонта и реконструкције појединих погона и за исплату текућих и заосталих зарада. Зато смо ишли на робни зајам, јер су нам требале паре, ми смо се о свему договорили са синдикатима, они су имали комплетан увид у управљање фабриком. Финансијски ефекат овог аранжмана реално се може процењивати само кроз однос количина вештачког ђубрива, које представљају противвредност позајмљене пшенице и количина ђубрива прерачунатим у тренутку коначног враћања позајмљених количина пшенице. Тај аранжман сада је затворен, након 20 месеци сва позајмљена пшеница је враћена у уговореним роковима, и то са 8,5% већим количинама ђубрива. Азотара је тако на ангажована средства плаћала месечни интерес од 0,425%, што је много повољније од било које камате, под условом да је неко уопште хтео да нам да зајам, а знамо да је то било немогуће због огромног дуга који је постојао. Ми смо практично применили нешто што постоји још од 1945.године, а то је размена размењивих добара, ви њима ђубриво, они вама пшеницу и тако смо обезбеђивали новац за пословање фабрике. Још увек у обрту има негде око 100 милиона евра обртног капитала јер Азотара у супротном не би могла да ради. Око 7 милијарди динара ће кроз неко време, онако како је то предвиђено Планом реорганизације, бити враћено Србијагасу, ту је и лука која је у власништву Азотаре, чија је вредност око милијарду динара, а која ће такође припасти Србијагасу. Ако би рачунали да је процењена вредност имовине Азотаре 46 милиона евра, и да ће Србијагас, на основу Унапред припремљеног плана реорганизације, који је крајем марта ове године усвојен у Привредном суду у Панчеву, постати власник 85% ове фабрике, плус ако томе додамо тржишну вредност бренда Азотаре и све остало, Србијагас ће своје улагање у нивоу од реално 120 милиона евра, уствари наплатити“, истакао је генерални директор Србијагаса.
Директор је новинарима појаснио и аранжман за обезбеђење јефтинијег гаса за производњу, рекавши да је 2011. године са Гаспромом Швајцарска закључен аранжман о заједничкој производњи, на бази којег је обезбеђен гас по цени нижој од редовних цена гаса на тржишту, чиме су створени услови да ХИП Азотара послује без губитака, односно са одређеном добити. „Да смо целе прошле године радили са том ценом гаса, азотара би имала плус од 780 милиона динара. Само у првом тромесечју ове године тај плус износи 80 милиона. И то је спашавање ове фабрике. Ми ћемо овај аранжман наставити до краја ове године, а уколико све буде у реду и до краја 2014. године, како би се завршио комплетан инвестициони циклус од 80 милиона евра“, рекао је Бајатовић.
Реализацијом Унапред припремљеног плана реорганизације, довођењем стратешког партнера и реализацијом плана инвестицја обезбедила би се приватизација ХИП Азотаре Панчево, производња би се повећала за више од 100%, и то на 1,2 милиона тона готових производа, смањили би се трошкови производње и повећала економска ефикасност фабрике и решили сви еколошки проблеми. „Ми желимо да обезбедимо докапитализацију у првој фази, што није само наша жеља већ то желе и сви партнери са којима разговарамо, било да су они из Русије, Немачке или Италије. Сви они желе да Србијагас односно држава Србија остану у власничкој структури. Због тога ћемо од нове Владе Републике Србије захтевати да нам се одобри преговарачки поступак са потенцијалним стратешким партнером, који неће бити никакав фонд, већ неко ко се у основи бави овом делатношћу“, закључио је директор Србијагаса и подвукао да Азотара већ данас, с обзиром на то да нема уредби владе, послује на тржишним принципима, да има профит и да би део планираних инвестиција могла да уради и сама.
Душан Бајатовић је након одржане конференције за новинаре, заједно са руководством фабрике, обишао погоне Азотаре и том приликом пустио у рад нову „пакерицу“, машину за паковање „КАН“ и „САН“ ђубрива, чији је дневни капацитет 1.200 тона ђубрива. Ова савремена машина, која је стигла из Италије, моћи ће да пакује тзв. „џамбо“ џакове од 400 до 800 килограма, као и стандардне џакове од 25 и 50 килограма за краће време него што је то до сада могло да се ради у погонима Азотаре.