A+ A-
Srbijagas RSS feeds print version set contrast

Србијагас > Прес центар > Вест

Вести

16.12.2013 |

Јужни ток треба Европи

Душан Бајатовић на конференцији: "The Economist: World in 2014"

Јужни ток ће сигурно бити изграђен а Москва и европске земље кроз које ће пролазити овај гасовод сигурно ће постићи договор о његовој реализацији, због тога што ће од њега корист имати обе стране, изјавио је данас генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић обраћајући се учесницима конференције „The Economist: Свет у 2014. години“ у Београду. Говорећи о перспективама и изазовима Јужног тока, директор је додао да су глобални разговори о примени трећег енергетског пакета на релацији Москва-Брисел већ почели. Он је присутнима саопштио да ће градња на терену бити настављена крајем фебруара или почетком марта, као и да ће до тада бити обезбеђено 500 милиона евра на рачуну заједничког предузећа „South Stream Serbia“. Значај Јужног тока је огроман и огледа се пре свега у смањењу ризика у транспорту гаса и повећању стабилности и конкуренције на тржишту. Реч је о новим количинама и новим изворима гаса, које су потребне Европи, будући да се предвиђени раст потрошње енергије у Европи процењује на 7% годишње. То је, како је рекао Бајатовић, немогуће надокнадити из алтернативних извора енергије, који су, при том, још увек скупљи од природног гаса. Директор Србијагаса и извршни директор предузећа "South Stream Serbia д.о.о.“ такође је истакао да Јужни ток има велики геостратешки значај и да је је то, у погледу конкуренције, озбиљан и најбољи одговор Европе на растуће економије, пре свега у Азији. Бајатовић је овом приликом такође казао да очекује пад цене гаса током идуће године, уз услов да се, како је рекао, ништа ружно не деси у Персијском заливу и у Сирији, с обзиром на то да је цена гаса везана за цену нафте.
Учествујући у занимљивој дискусији са панелистима Економистове конференције на тему „Да ли је Орвел погрешио 30 година: 2014: Србија, регион и свет“, директор Србијагаса је изнео став да је читав привредни раст данас заснован на ресурсима и да Србија на прво место не треба да стави то колико ћемо да уштедимо, већ питање колико ће њена економија и на чему моћи да напредује, истичући при том неопходност доношења средњерочних и дугорочних мера у функцији повећања бруто производа за чак два до три пута.