A+ A-
Srbijagas RSS feeds print version set contrast
Print

Србијагас > Прес центар > Вест

Вести

26.03.2015 |

Представници Србијагаса на Форуму: Енергетске перспективе региона

Први пут представљена нова шема организације ЈП "Србијагас"

           Србијагас и све у вези са његовим реструктурирањем, новим гасоводима и геополитичким аспектом енергетских кретања у Србији, региону и свету, биле су најважније теме конференције The Economist: Енергетске перспективе региона, која је, у организацији Color press Групе и неколико гасних и нафтних компанија у земљи, одржана у хотелу Хајат у Београду. Скуп је, у присуству генералног директора ЈП “Србијагас” Душана Бајатовића, представника више страних амбасада и европских институција, званично отворио министар енергетике и рударства Александар Антић, који је том приликом истакао да Србија мора да оствари потпуну енергетску безбедност, када је реч о снабдевању гасом, као и да је отворена за улазак у све постојеће пројекте у региону. Антић је присутнима рекао да је у плану да се ове године Србија укључи у гасну интерконекцију са Бугарском, јер тај пројекат отвара многе перспективе нашој земљи.
           -Што се тиче обезбеђења гаса, Влада после одустајања Русије од пројекта Јужни ток, разматра алтернативне правце снабдевања гасом и наша земља је потпуно спремна да се укључи у потенцијалне пројекте, казао је министар истичући да Влада Србије води проактивну регионалну политику, у циљу енергетске безбедности земље, јер енергетски изазови не познају границе. Он је такође истакао да је Влада, у циљу обезбеђења енергетске стабилности, започела реорганизацију Србијагаса, који ће на тај начин бити ослобођен терета вођења социјалне политике, кроз неадекватну наплату услуга од локалних самоуправа, грађана и предузећа.
           Управо реструктурирању Србијагаса био је посвећен један од најпосећенијих панела, а у њему су учестовали Мирјана Филиповић, државни секретар у Министарству енергетике, Оливера Виторовић из Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије, у име менаџмента Србијагаса – Блаженка Мандић, заменик генералног директора и Милан Здравковић, помоћник генералног директора за економику, а модератор панела био је извршни директор за правне, кадровске и опште послове ЈП “Србијагас” Милан Ђукић. Учесницима форума у Београду први пут је званично представљена нова организациона шема националне гасне компаније, која представља будући Србијагас као јавно предузеће организовано као холдинг са два правно независна привредна друштва, која ће имати своје скупштине и директоре, док у холдингу остаје трговина гасом, али, како је данас речено, остају и потраживања, дугови и имовина. Потенцијално, постоји и могућност формирања још једног привредног друштва које би се бавило складиштењем, имајући у виду стратешки значај те енергетске делатности за нашу земљу и планове да се настави са градњом складишта, како би била осигурана енергетска безбедност на дужи рок. Уз констатацију Мирјане Филиповић да је обавеза реструктурирања Србијагаса наслеђена и да је давно требало да буде и урађена и указивање представнице Европске канцеларије Оливере Виторовић на значај тог посла у процесу придруживања наше земље Европској унији, присутнима је пажњу привукао став заменика генералног директора Блаженке Мандић да реорганизација неће решити проблем Србијагаса, уколико не дође до финансијског реструктурирања, односно договора са оснивачем, Владом РС, на који начин ће се решити постојећа потраживања, која тренутно износе 126 милијарди динара. Највећи део тог износа, тј. 60% чине потраживања од само шест купаца, од чега су три из петрохемијског комплекса: Петрохемија, Азотара и МСК.
           У панелу под називом “South Stream vs Turkish Stream- компаративна анализа” у име наше компаније учествовали су Јовица Будимир, извршни директор за инвестиције и Драгиша Мартиновић, саветник генералног директора, док су у име компанија из региона ту били Владимир Ђуровић из Plinacro-а, Слободан Пухалац из РЕС Гаса Бања Лука, Камен Манев из Булгартрансгаза и Зоран Гогић из Енергогаса Подгорица. Они су говорили о значају изградње Турског тока за енергетску сигурност ових земаља. . Извршни директор за инвестиције ЈП “Србијагас" Јовица Будимир рекао је да је у току израда Студије изводљивости за Турски ток и да ће Руси и Турци у мају саопштити коначну вредност и трасу тог пројекта. Прелиминарна студија предвиђа да у том пројекту, осим Турске и Грчке, учествују и Македонија и Србија, казао је он. Одговорајући на питање да ли је Македонија постала политички нестабилна земља због планова за изградњу Турског тока преко њене територије, што је био сличан случај и са Бугарском, Будимир је одговорио да сматра да ће одлука о изградњи тог гасовода бити резултат компромиса Русије и ЕУ, а да ће држава Македонија, ако се одлучи за тај пројекат, морати да стане иза њега. Делегација руског Гаспрома, како је рекао, већ је била у Македонији да разговара о том пројекту. Упитан да ли ће трећи енергетски пакет ЕУ поново бити препрека за изградњу Турског тока, као што је био случај са Јужним током, Будимир је рекао да ће Русија обезбедити гас до турско-грчке границе, а да ће одлука о реализацији тог пројекта бити препуштена другим земљама које треба да испоштују тај енергетски пакет. Он је навео да је прелиминарним планом предвиђено да се већи део подморске трасе Јужног тока искористи за Турски ток, а да ће дужина копненог дела Турског тока преко територије Турске износити 100 километра, преко Грчке 304, Србије 521 и Македоније 162. Будимир је навео и да ће се стара траса Јужног тока поклопити са трасом Турског тока на територији Србије код Параћина. Он је истакао да је једна од могућности и да се реализује и Јужни и Турски ток тако што ће се од раније планиране четири цеви Јужног тока, две изградити трасом Јужног тока преко Бугарске, а две трасом Турског тока. Како је овом приликом изјавио саветник генералног директора Драгиша Мартиновић, а у вези са финансирањем овог пројекта, три међународне банке изразиле су спремност да финансирају деоницу Турског тока кроз Србију.
           Нарочиту пажњу учесника Енергетског форума у хотелу Хајат у Београду изазвала је презентација генералног директора Србијагаса Душана Бајатовића под називом “Геополитичке импликације енергетских кретања у региону југоисточне Европе”. Модератор је била уредница Балканмагазина Јелица Путниковић. Бајатовић је овом приликом истакао да ће Европа, и у наредне две деценије, остати високо зависна од руског гаса, а уколико се у региону не изграде озбиљни капацитети за складиштење гаса до 2025. године, онда ће и наша земља имати проблема, оценио је он.
-Србија би могла да размотри и изградњу складишта гаса на нашој територији и то већег капацитета, што би тражило велике кредите, али би могли да снабдевамо гасом неке суседне државе и тако обезбедимо средства за враћање зајма, казао је Бајатовић. Он је потом нагласио да ће Србија и земље региона имати озбиљан проблем са снабдевањем гасом, уколико Русија 2019. године прекине транспорт гаса преко Украјине, као што је и најавила и због тога треба да размишљамо о изградњи складишних капацитета већег обима. Бајатовић је рекао да Русија и даље има највеће доказане резерве нафте и гаса у свету и додао да нема глобалног тржишта гаса већ три тржшта - пацифичко, европско и америчко. Што се тиче експлоатације уљних шкриљаца, тренутно Канада, Кина и САД једине то раде у свету и производе гас за своје потребе, али оне због велике територије могу себи да дозволе еколошко загађење околине око бушотине, док мале државе то не смеју, рекао је он. Иначе, производна цена гаса из уљних шкриљаца данас је између 183 и 185 долара за 1.000 кубних метара, али се мора додати цена транспорта бродом, тако да се коначна цена пење између 261 и 275 долара, навео је он. Након излагања генералног директора уследила су бројна питања из публике, а највише интересовања показали су гости данашњег форума-студенти Факултета политичких наука из Београда.

Београд, 26.03.2015. године                                Служба за односе с јавношћу и маркетинг