A+ A-
Srbijagas RSS feeds print version set contrast
Print

Србијагас > Прес центар > Вест

Вести

28.05.2015 |

Србијагас, Београд и Србија домаћини 18. Годишње скупштине EBC-a

У наредном периоду предстоји ширење међународне енергетске мреже

           У Београду је данас свечано отворена 18. Годишња скупштина Европског бизнис конгреса, којој присуствује око 300 делегата ове интернационалне пословне асоцијације. Учеснике скупа, којим је председавао председник EBC-a и шеф Управе Гаспрома Алексеј Милер, на почетку заседања поздравили су републички министар рударства и енергетике Александар Антић и генерални директор ЈП „Србијагас“ Душан Бајатовић, који је иначе, од 2010. године члан Председништва EBC-a.
           Председник Управе Гаспрома Алексеј Милер рекао је, обраћајући се присутнима на отварању овог скупа, да је циљ конгреса интеграција западних и источних економија, јер то постаје све актуелније питање. При том је истакао да EBC постаје све јачи и да се све више региона укључује у његов рад, као што су азијски и тихоокеански регион. Милер је најавио да ће на конгресу бити донете одлуке у вези са, како је појаснио, географским ширењем енергетске делатности.
           У поздравној речи, домаћин овог скупа, генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић рекао је да је снабдевање гасом земаља југоисточне Европе проблематично због политичких и геоекономских тема и уједно изразио очекивање да ће званичници ЕУ то имати у виду и да неће правити било какве административне препреке за спровођење великих енергетских пројеката. Он, такође, очекује да дође до ширења међународне енергетске мреже у наредном периоду.
           Обраћајући се учесницима скупа у београдском хотелу „Хајат“, министар рударства и енергетике Александар Антић позвао је инвеститоре са Истока и Запада да улажу у српску привреду и при том истакао да су „врата Србије широм отворена за инвеститоре, посебно у области енергетике, где постоји велика могућност сарадње“. Министар је том приликом истакао да је Скупштина Европског бизнис конгреса за Србију, ако не највећи, а оно један од највећих привредних догађаја ове године.

           Посебну пажњу присутних привукла је поподневна сесија под називом „Будућност европског енергетског сектора: Његова структура и место на глобалном тржишту“, у којем су, поред модератора Марсела Крамера, иначе стручног консултанта и саветника Гаспромовог менаџмента, учествовали и Алексеј Милер и Душан Бајатовић, као и Јарослав Лисоволик из Дојче банке. Директор Србијагаса у веома запаженој презентацији којом су обухваћени многи најактуелнији и интересантни подаци у вези са производњом, потребама и трговином природним гасом, утечњеним гасом (ЛНГ) и гасом из шкриљаца на глобалном тржишту гаса, истакао је да земље региона југоисточне Европе не могу на средњи и дужи рок рачунати на снадбевање гасом из Азербејџана, као ни на гас из уљних шкриљаца, те да природни гас из Русије, нема замену на европском тржишту. Гасовод ТАП, који треба да допрема гас из Азербејџана, нема довољне количине гаса за југоисточну Европу, а све и када би се тај гасовод изградио, кад се снабде Турска, преостаје свега 16 милијарди кубика гаса што је недовољно за земље региона, сматра он и додаје да је гас из шкриљаца неисплатив и неконкурентан и да „ни за седам до десет година не може доћи до изградње инфраструктуре којом би се тај гас транспортовао до земаља региона, чак и да добијемо новац за то“.
-Није фер да се југоисточна Европа остави без сигурног снадбевања гасом због „геополитичке утакмице између САД, Русије и Европске уније“, истиче директор Србијагаса. У наставку свог излагања Бајатовић је казао да не постоји глобално тржиште гаса, него да постоје три тржишта: америчко, европско и азијско-пацифичко. Он каже да Русија ради на диверзификацији испорука сопственог гаса који је неопходан европским земљама и додао да није сигуран колико ће САД моћи да притискају ЕУ по питању смањења енергетске сарадње са Русијом.
-Ако би Русија 2019. године прекинула снадбевање Европе гасом преко Украјине, питање је одакле ће се европске земље снадбевати гасом, рекао је Бајатовић и додао да ни Бугарска ни Румунија које се евентуално помињу као алтернативни правац преко којег би се југоисточна Европа снадбевала гасом, не би биле транзитне земље у тим испорукама гаса.
           Да руски гас јесте и да ће остати конкурентан у далекој перспективи поручио је учесницима конгреса Алексеј Милер, шеф Управе Гаспрома. Извоз руског гаса на европско тржиште је у порасту и наставиће да расте у наредних 15 година за око 17 одсто, изјавио је он и нагласио да постоји потреба за новим гасоводима између Русије и Европе о чему ће се преговарати. Он је такође саопштио да је учешће руског гаса на европском тржишту прошле године достигло око 30 одсто, а процене су да ће и даље наставити да расте. Када је реч о течном природном гасу који се често помиње као алтернатива руском гасу, Милер је навео да је последњих пет година за 18 одсто смањена употреба течног гаса. Говорећи о гасоводима, Милер је истакао значај Северног тока, а када је реч о гасоводу ТАП, који треба да допреми гас из Азербејџана за европске потрошаче, Милер је указао да се стално померају рокови почетка изградње и рада тог гасовода.
-Пре четири године био је план да тај гасовод почне да ради 2017. године, сада је тај рок померен на 2021. и то померање може да се настави у недоглед, рекао је Милер. Остали пројекти за испоруку гаса нису конкурентни Гаспромовим пројектима које та компанија планира и које ће реализовати, поручио је Милер.
           Заседање Скупштине EBC-а завршава се сутра заседањем радних тела.


Београд, 28.05.2015. године                                    Служба за односе с јавношћу и маркетинг


Презентацију генералног директора Србијагаса Душана Бајатовића можете преузети овде СРБ РУС