A+ A-
Srbijagas RSS feeds print version set contrast

Србијагас > Прес центар > Вест

Вести

01.04.2016 |

Србијагас никада није искључио ниједну школу, обданиште нити болницу

Повећање обима продаје, завршетак процеса реструктурирања и повећање степена наплате међу приоритетима

            У плановима Србијагаса неспорно стоји да треба да се уради интерконекција Бугарска-Србија, под условом да се уради и интерконекција између Грчке и Бугарске, тако да ми можемо очекивати конкуренцију и неких нових количина гаса и из овог правца, али не неограничених, а притом треба да знамо да нам за реализацију тог посла укупно треба око 300 милиона евра. Кључна ствар за нас јесте да задржимо стратешко партнерство са руским Гаспромом и уговор заснован на нафтној формули који је у наредне три године немерљиво конкурентан за наше тржиште. Ми нигде и никада нисмо преносили ризике из трговине гасом на своје купце и наш је став да треба да разматрамо правце снабдевања на средњи рок, али и да у том периоду не можемо очекивати конкуренцију неког другог гаса, осим оног који нам стиже из правца Русије. И још нешто, Србијагас није никада ниједној школи, обданишту нити болници или било којој другој институцији искључио гас, и то је једино истина. Ово је данас, обраћајући се представницима медија, на прес конференцији у Београду посвећеној резултатима пословања у 2015. и плановима за 2016. годину, изјавио генерални директор Јавног предузећа „Србијагас“ Душан Бајатовић.
           У вези са интерконекцијом са Бугарском, директор Бајатовић је новинаре упознао са тим да је у току израда Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора магистралног гасовода Ниш-Димитровград, што је у надлежности Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, да је Комисија за стручну контролу нацрта плана обавила свој део посла и позитивно се, уз мање примедбе, изјаснила о Плану и да је следећи корак стављање тог документа на јавни увид, који ће трајати 30 дана. Србијагасу је, како је истакао Душан Бајатовић, од стране Владе Републике Србије, поверена израда комплетне пројектно-техничке документације, и то из сопствених средстава, а у овом тренутку може се рећи да је тај посао започет и да се тренутно припремају документација за уговарање истражних радова, елементи идејног пројекта и документација потребна за експропријацију. Он је, такође, истакао да још није решено питање финансирања изградње магистралног гасовода Ниш-Димитровград и да Србијагас нема својих средстава које би уложио у овај посао, а реч је о износу од 80 милиона евра који укључују пројектовање и решавање имовинско-правних односа, као и то да пројекат, сам по себи, није комерцијално исплатив.
            Говорећи даље о плановима предузећа за ову годину, директор је казао да је то, пре свега, повећање обима продаје гаса са 1,71 на 1,82 милијарде кубних метара гаса, повећање добити компаније на 3,5 милијарде динара, држање трошкова под контролом, уз максималну рационализацију, припреме за улазак на нова тржишта компримованог природног и течног нафтног гаса у Србији и региону, као и завршетак реструктурирања компаније. Он је такође у приоритете у овој години уврстио и враћање позитивног имиџа компаније у српским медијима, уз позитиван приступ природном гасу као енергенту, и одржавање високог степена наплате потраживања на нивоу од 90%. Такође, веома важан је и завршетак студије о проширењу Подземног складишта гаса Банатски Двор.
           -Јавно предузеће Србијагас је позитивно пословало у 2015. години, остварена је пословна добит од 13,7 милијарди динара или 113 милиона евра, а пословни подбиланс је, у односу на2014. годину повећан за готово пет пута. Разлог за то је повећан обим продаје гаса и усклађивање цена транспорта и дистрибуције са просеком цена у региону. Број запослених се, од када је ступила на снагу препорука Владе, константно смањује, а додатном рационализацијом значајно су смањени и нематеријални трошкови. Србијагас је у периоду од 2008-2015. године конвертовао потраживања за испоручени гас у учешће у капиталу предузећа у укупном износу од 300 милиона евра. Конверзија у капитал је трајно изгубљени новац, који је компанија морала да надокнади из екстерних извора, задуживањем код банака. Србијагас је оваквом политиком чувао радна места и одржаво ниво БДП-а. Укупна потраживања од купаца већа су од укупног дуга према банкама, који је, заправо, последица неплаћања обавеза од стране купаца, тако да се Србијагас задужио уместо привреде. У 2016. и 2017. години доспева највећи износ кредита од 475 милиона евра, а нашој компаниј биће потребна помоћ Министарства финансија током ове и наредне две године, да би од 2019. године она могла и сама да отплаћује кредитне обавезе, рекао је новинарима Душан Бајатовић.
            Он је и овога пута велики део свог излагања посветио цени гаса која ће у 2016. бити за око 75% нижа од оне која је важила у 2012. години, а процена је да ће се цена нафте, а самим тим и гаса, у наредне три године остати на приближном нивоу.
           -Просечна цена на најзначајнијим европским хабовима је за 1 долар по хиљаду кубних метара гаса виша од цене из дугорочног уговора за Републику Србију. Цена на нама најближем хабу Аустрија је за 9 долара виша без укључивања додатних трошкова транспорта кроз Аустрију, и наравно Мађарску, а услед пада цене гаса и велике потражње, цена гаса на хабовима ће бити повећана за наредну грејну сезону за око 15%, док ће у Србији бити нижа за око 10%. То је један од разлога зашто нема већег интересовања трговаца за тржиште Републике Србије, истакао је директор Србијагаса, наводећи притом пример колико заправо у појединим европским земљама набавна цена гаса учествује у крајњој цени коју плаћа купац. Велики европски трговци у Немачкој, Француској, Италији итд. у структури своје цене свега око 31-38% дају на набавну цену гаса, а све остало су њихови трошкови, односно високи проценти зараде. Једино је у случају Румуније, која има велике резерве сопственог гаса, тај проценат веома висок и износи 92%, а одмах затим следи Србија, где набавна цена са 77% учествује у коначној цени гаса. Директор је, с тим у вези рекао, да би овај проценат сигурно био много већи када би Србија имала већу производњу домаћег гаса, али и оценио да би долазак светских трговаца гасом на наше тржиште, које је апсолутно добродошло, значило и улазак једне нове пословне политике високих процената зараде у гасни сектор. Он је новинарима још једном истакао предности дугорочног уговора са Гаспромом, будући да нам руска страна не наплаћује пенале за неповучене количине гаса, неравномерност и додатне количине које купујемо од њих.
            Директор је и овога пута напоменуо да се број корисника гаса повећава и да се са падом цене у овој и наредној години, очекује даље повећање купаца. У вези са инвестицијама, он је навео да ће у периоду до 2019. године Србијагас завршити започете инвестиције у транспортни систем у износу од 109 милиона евра и инвестиције у изградњу дистрибутивне мреже у износу од 170 милиона евра. Уз констатацију да ће Европи до 2035. године, имајући у виду потрошњу и производњу плавог енергента, недостајати „још једна Русија“, он је рекао и то да су цене исплативости америчког ЛНГ-а за 70-105% више од тренутних цена гаса у Европи и да, без повратка цене на 210 долара за хиљаду кубних метара, не постоји могућност конкуренције између гаса по дугорочном уговору и хаба са једне стране и ЛНГ-а, са друге стране.
            -Конкуренција ЛНГ-а је итекако потребна као корективна мера чиме би се избегло поновно враћање гаса на ниво од 400 долара па и више за хиљаду кубика, рекао је Бајатовић.

Презентацију можете преузети овде

Београд, 01.04.2016. године                                  Служба за односе с јавношћу и маркетинг