A+ A-
Srbijagas RSS feeds print version set contrast
Print

Србијагас > Прес центар > Питања и одговори

Питања и одговори

1. Који је био однос домаћег и руског гаса у децембру, односно новембру 2013. године? Такође, исти однос у наведеним месецима, али у 2012 и 2011. години.
2. Какав је био квалитет (калорична вредност) гаса у поменутим месецима и годинама?

3. Колико је испоручено гаса у сваком наведеном периоду (шест ставки)?

Одговори:

ЈП "Србијагас" сваке године транспортује и корисницима у Србији испоручи око две милијарде кубних метара природног гаса. Доминантно се ради о увозном гасу, док домаћи гас чини мањи део (од 10-15% на годишњем нивоу).

Ланац снабдевања природним гасом у Србији, од набавке до крајњих потрошача подразумева учешће више енергетских субјеката дефинисаних Законом о енергетици, уз сталну контролу од стране Агенције за енергетику.

Природни гас у транспортни гасоводни систем ЈП "Србијагас" улази са три извора:
- Увозни гас
- Домаћи гас (домаћег произвођача НИС-Газпромњефт)

- Из подземног складишта гаса (ПСГ-Банатски Двор)

У периодима новембар и децембар у годинама 2011,2012,2013, у транспортни систем Оператера транспортног система (ОТС) ЈП "Србијагас" је за потребе купаца у Србији ушло, транспортовано, дистрибуирано и потрошено гаса у износу од:

све величине у милионима См3


нов.11

дец.11

нов.12

дец.12

нов.13

дец.13

домаћи гас

39,5

40,1

42,5

43,0

39,0

39,3

увозни гас

291,5

279,5

172,5

253,4

220,0

243,0

ПСГ Банатски двор

12,7

1,3

0,0

35,2

4,8

31,5

укупно

343,7

320,9

215,0

331,6

263,8

313,8

Као и процентуалном учешћу:


нов.11

дец.11

нов.12

дец.12

нов.13

дец.13

домаћи гас

11,5%

12,5%

19,8%

13,0%

14,8%

12,5%

увозни гас

84,8%

87,1%

80,2%

76,4%

83,4%

77,4%

ПСГ Банатски двор

3,7%

0,4%

0,0%

10,6%

1,8%

10,0%

Појам квалитета гаса односи се на његов хемијски састав и последично на његову доњу топлотну вредност (колико енергије носи). Увозни природни гас је по свом саставу 97% метан (CH4). Преостала 3% чине тежи угљоводоници (етан, пропан, бутан...) као и инерти (азот и угљен диоксид) у траговима.Домаћи гас произведен са домаћих гасних поља је релативно „слабијег квалитета“ – ниже доње топлотне вредности за око 10% у односу на увозни гас и нешто већег садржаја инерата. Овај гас у летњем периоду више стиже до крајњих корисника и то оних који се налазе у Банату, будући да се домаћа гасна поља налазе управо ту.

Међутим, у току грејне сезоне расте учешће увозног гаса у укупно транспортованим количинама, тако да у зимском периоду не постоји проблем квалитета гаса.

Доња топлотна вредност овог гаса била је у просеку :


све величине у КЈ/м3- просечно




нов.11

дец.11

нов.12

дец.12

нов.13

дец.13

домаћи гас

31.510

31.432

32.429

32.061

32.468

32,368

увозни гас

34.373

34.380

34.539

34.554

34.627

34.617

ПСГ Банатски Двор

34.323

34.335

34.496

34.402

34.475

34.444

Зашто је дошло до последњег поскупљења гаса?

ЈП „Србијагас“ је учествовало на јавном тендеру које је расписало Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине и том приликом предузеће је изабрано за снабдевача јавних снабдевача-дистрибутера. Условима тендера одређена је методологија промене цене гаса за снабдевање јавних снабдевача. У тендерском поступку одређена је цена за трећи квартал 2013. године од 453,35 УСД/1.000 м3, а ЈП „Србијагас“ обрачунао је цену за снабдевање јавних снабдевача за период од 01.09.2013. године од 39,12 динара по кубном метру. Управни одбор ЈП „Србијагас“ по захтеву Министарства енергетике и на основу Закључка Владе Републике Србије, смањио је цену гаса са 480 на 468 УСД по кубном метру. ЈП „Србијагас“ понудило је реалну цену гаса која је у тренутку подношења захтева на дан 01.04.2013. године износила 480 долара, што је значило повећање цене гаса за 14% према јавним снабдевачима-дистрибутерима. Након преговора са ресорним министарством цена гаса умањена је за 12 долара, односно 2,5% па је коначно повећање цена за јавне снабдеваче износило 11,5%, с тим што се у том проценту не мења и цена гаса за крајње купце који имају право на јавно снабдевање. На основу тендерске документације предвиђена је и аутоматска промена цена у складу са нафтном формулом и то је резултирало тиме да повећање цене према јавним снабдевачима-дистрибутерима, уместо 11,5% буде 6,4%, што такође не значи да се за толико подиже цена за крајње купце. Према прелиминарном обрачуну Агенције за енергетику, очекује се да ће цена гаса за домаћинства у просеку порасти за 4,4, а за све купце просечно за 5,7%.

На којим принципима се регулишу цене природног гаса?

Цене у сектору природног гаса регулишу се у складу са следећим принципима:
- покривање оправданих трошкова и приноса на ангажована средства и инвестиције (оперативни трошкови и трошкови капитала, оправдани трошкови су они трошкови који су неопходни и неизбежни, а укључују и стопу приноса на ангажована средства и инвестиције, како би се регулисана делатност могла обављати сигурно и квалитетно)
- економска и енергетска ефикасност (остварују се кроз контролу оправданости трошкова енергетских субјеката и њихових планова развоја, као и кроз оптималну структуру тарифа)
- недискриминација, односно једнак положај за све кориснике система (једнак положај свих корисника у погледу начина одређивања цена, без обзира на величину, власништво и друге факторе)
- спречавање међусобног субвенционисања између појединих делатности које обављају енергетски субјекти и између појединих купаца и група купаца (спречавање преливања трошкова, постиже се инсистирањем на обавезном раздвајању рачуна, као и адекватној и транспарентној алокацији трошкова по свакој регулисаној делатности)


Да ли ЈП „Србијагас“ има неискоришћених кредита, колико они износе и зашто нису искоришћени?

Јавно предузеће „Србијагас“ има неискоришћена средства код Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у износу од 100 милиона евра. Основни разлог зашто ова средства нису искоришћена јесте чињеница што је ЈП „Србијагас“ затражило промену намене кредита у складу са потписаним протоколом о изградњи интерконекције између Бугарске и Србије. Са друге стране ниво дуга који има компанија, прелази дозвољене лимите.

Који су важни инвестициони пројекти које ЈП „Србијагас“ тренутно реализује уз помоћ кредита?

Свакако да је убедљиво највећи пројекат изградња гасовода „Јужни ток“.
Остатак кредита углавном је намењен за ликвидност, што се види из Буџета Републике Србије.

Када ће почети изградња „Јужног тока“?

Ускоро би требало да буду расписани први тендери за набавку цеви и опреме за
српску деоницу гасовода „Јужни ток“. Званично отварање радова планира се за крај новембра и почетак децембра.

Ко ће градити „Јужни ток“ у Србији?

Очекује се да ће српска предузећа из сектора грађевинске оперативе и услуга
формирати конзорцијум који ће понудити конкурентне услове и добре референце у погледу цена и опреме и које ће тако бити равноправан партнер руским и западним компанијама на изградњи гасовода „Јужни ток“ на територији Републике Србије. Процењује се да би српске фирме од укупне вредности радова од 1,85 милијарди евра, могле да зараде и до 800 милиона евра.

Зашто је предузеће „Јужни ток Србија“ формирано у Швајцарској?

То је уобичајена пракса „Гаспрома“, који заједничке компаније региструје најчешће у Швајцарској или Холандији. То је посебно значајно и због обезбеђења финансирања пројекта.

Да ли то значи да ће приход од „Јужног тока“ одлазити из Србије?

Не, то неће значити никакво извлачење новца из Србије и то ни на који начин неће
штетно утицати на изградњу гасовода „Јужни ток“ у нашој земљи.

Да ли је неопходно реструктурирање ЈП „Србијагас“’

Неопходна је хитна фнансијска консолидација и наставак реорганизације предузећа
која се тренутно одвија са консултантима „Бостон консалтинг групе“, које финансира делегација ЕУ у Србији.

У чему се разликују модели реструктурирања националне гасне компаније које предлажу Министарство енергетике и ЈП „Србијагас“?

Модел који предлаже консултант, фирма БЦГ, а који је прихватио „Србијагас“, је тростепена реорганизација која омогућава испуњење свих обавеза преузетих од стране државе у погледу усвајања ЕУ директива и прописа који регулишу област природног гаса, као и финансијску консолидацију Србијагаса. Реч је о форми правног раздвајања уз задржавање свих делатности у оквиру ходинга ЈП „Србијагас“. Министарство има различит приступ од овог модела и сматра да треба ићи на власничко раздвајање оператора транспортног система од осталих делатности ЈП „Србијагас“. Кључни елементи око којих се не слажу ова два модела су начин финансијске консолидације и период неоходан за реорганизацију.

Зашто је ЈП „Србијагас“ дошло у незавидну финансијску ситуацију и велика кредитна задужења?

У претходном периоду Влада Републике Србије преко ЈП „Србијагас“ спроводила је
социјалну политику земље и помагала одржавање у животу великих привредних субјеката, попут ХИП Азотаре Панчево, Железаре Смедерево, Агрожива, Српске фабрике стакла Параћин, Метанолско сирћетног комбината Кикинда итд. Социјална политика и подршка привредним субјектима и државним институцијама спровођена је на два начина – путем неадекватно ниске цене гаса и толеранције у нередовном измиривању обавеза у периоду када се за правна лица тражио стратешки партнер. Управо због таквог става оснивача, ЈП „Србијагас“ је доведено у незавидан финансијски положај, који налаже хитну финансијску консолидацију и стабилизацију компаније.