A+ A-
Srbijagas RSS feeds print version set contrast
Print

Srbijagas > Press Centar > Vest

Vesti

16.12.2013 |

Južni tok treba Evropi

Dušan Bajatović na Konferenciji The Economist World in 2014

Južni tok će sigurno biti izgrađen a Moskva i evropske zemlje kroz koje će prolaziti ovaj gasovod sigurno će postići dogovor o njegovoj realizaciji, zbog toga što će od njega korist imati obe strane, izjavio je danas generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović obraćajući se učesnicima konferencije „The Economist: Svet u 2014. godini“ u Beogradu. Govoreći o perspektivama i izazovima Južnog toka, direktor je dodao da su globalni razgovori o primeni trećeg energetskog paketa na relaciji Moskva-Brisel već počeli. On je prisutnima saopštio da će gradnja na terenu biti nastavljena krajem februara ili početkom marta, kao i da će do tada biti obezbeđeno 500 miliona evra na računu zajedničkog preduzeća „South Stream Serbia“. Značaj Južnog toka je ogroman i ogleda se pre svega u smanjenju rizika u transportu gasa i povećanju stabilnosti i konkurencije na tržištu. Reč je o novim količinama i novim izvorima gasa, koje su potrebne Evropi, budući da se predviđeni rast potrošnje energije u Evropi procenjuje na 7% godišnje. To je, kako je rekao Bajatović, nemoguće nadoknaditi iz alternativnih izvora energije, koji su, pri tom, još uvek skuplji od prirodnog gasa. Direktor Srbijagasa i izvršni direktor preduzeća „South Stream Serbia d.o.o.“ takođe je istakao da Južni tok ima veliki geostrateški značaj i da je je to, u pogledu konkurencije, ozbiljan i najbolji odgovor Evrope na rastuće ekonomije, pre svega u Aziji. Bajatović je ovom prilikom takođe kazao da očekuje pad cene gasa tokom iduće godine, uz uslov da se, kako je rekao, ništa ružno ne desi u Persijskom zalivu i u Siriji, s obzirom na to da je cena gasa vezana za cenu nafte.
Učestvujući u zanimljivoj diskusiji sa panelistima Ekonomistove konferencije na temu „Da li je Orvel pogrešio 30 godina: 2014: Srbija, region i svet“, direktor Srbijagasa je izneo stav da je čitav privredni rast danas zasnovan na resursima i da Srbija na prvo mesto ne treba da stavi to koliko ćemo da uštedimo, već pitanje koliko će njena ekonomija i na čemu moći da napreduje, ističući pri tom neophodnost donošenja srednjeročnih i dugoročnih mera u funkciji povećanja bruto proizvoda za čak dva do tri puta.