A+ A-
Srbijagas RSS feeds print version set contrast
Print

Srbijagas > Press Centar > Vest

Vesti

26.03.2015 |

Predstavnici Srbijagasa na Forumu: Energetske perspektive regiona

Prvi put predstavljena nova šema organizacije JP Srbijagas

           Srbijagas i sve u vezi sa njegovim restrukturiranjem, novim gasovodima i geopolitičkim aspektom energetskih kretanja u Srbiji, regionu i svetu, bile su najvažnije teme konferencije The Economist: Energetske perspektive regiona, koja je, u organizaciji Color press Grupe i nekoliko gasnih i naftnih kompanija u zemlji, održana u hotelu Hajat u Beogradu. Skup je, u prisustvu generalnog direktora JP “Srbijagas” Dušana Bajatovića, predstavnika više stranih ambasada i evropskih institucija, zvanično otvorio ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić, koji je tom prilikom istakao da Srbija mora da ostvari potpunu energetsku bezbednost, kada je reč o snabdevanju gasom, kao i da je otvorena za ulazak u sve postojeće projekte u regionu. Antić je prisutnima rekao da je u planu da se ove godine Srbija uključi u gasnu interkonekciju sa Bugarskom, jer taj projekat otvara mnoge perspektive našoj zemlji.
           -Što se tiče obezbeđnja gasa, vlada posle odustajanja Rusije od projekta Južni tok, razmatra alternativne pravce snabdevanja gasom i naša zemlja je potpuno spremna da se uključi u potencijalne projekte, kazao je ministar ističući da Vlada Srbije vodi proaktivnu regionalnu politiku, u cilju energetske bezbednosti zemlje, jer energetski izazovi ne poznaju granice. On je takođe istakao da je Vlada, u cilju obezbeđenja energetske stabilnosti, započela reorganizaciju Srbijagasa, koji će na taj način biti oslobođen tereta vođenja socijalne politike, kroz neadekvatnu naplatu usluga od lokalnih samouprava, građana i preduzeća.
            Upravo restrukturiranju Srbijagasa bio je posvećen jedan od najposećenijih panela, a u njemu su učestovali Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu energetike, Olivera Vitorović iz Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije, u ime menadžmenta Srbijagasa – Blaženka Mandić, zamenik generalnog direktora i Milan Zdravković, pomoćnik generalnog direktora za ekonomiku, a moderator panela bio je izvršni direktor za pravne, kadrovske i opšte poslove JP “Srbijagas” Milan Đukić. Učesnicima foruma u Beogradu prvi put je zvanično predstavljena nova organizaciona šema nacionalne gasne kompanije, koja predstavlja budući Srbijagas kao javno preduzeće organizovano kao holding sa dva pravno nezavisna privredna društva, koja će imati svoje skupštine i direktore, dok u holdingu ostaje trgovina gasom, ali, kako je danas rečeno, ostaju i potraživanja, dugovi i imovina. Potencijalno, postoji i mogućnost formiranja još jednog privrednog društva koje bi se bavilo skladištenjem, imajući u vidu strateški značaj te energetske delatnosti za našu zemlju i planove da se nastavi sa gradnjom skladišta, kako bi bila osigurana energetska bezbednost na duži rok. Uz konstataciju Mirjane Filipović da je obaveza restrukturiranja Srbijagasa nasleđena i da je davno trebalo da bude i urađena i ukazivanje predstavnice Evropske kancelarije Olivere Vitorović na značaj tog posla u procesu pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji, prisutnima je pažnju privukao stav zamenika generalnog direktora Blaženke Mandić da reorganizacija neće rešiti problem Srbijagasa, ukoliko ne dođe do finansijskog restrukturiranja, odnosno dogovora sa osnivačem, Vladom RS, na koji način će se rešiti postojeća potraživanja, koja trenutno iznose 126 milijardi dinara. Najveći deo tog iznosa, tj. 60% čine potraživanja od samo šest kupaca, od čega su tri iz petrohemijskog kompleksa: Petrohemija, Azotara i MSK.
           U panelu pod nazivom “South Stream vs Turkish Stream- komparativna analiza” u ime naše kompanije učestvovali su Jovica Budimir, izvršni direktor za investicije i Dragiša Martinović, savetnik generalnog direktora, dok su u ime kompanija iz regiona tu bili Vladimir Đurović iz Plinacro-a, Slobodan Puhalac iz RES Gasa Banja Luka, Kamen Manev iz Bulgartransgaza i Zoran Gogić iz Energogasa Podgorica. Oni su govorili o značaju izgradnje Turskog toka za energetsku sigurnost ovih zemalja. . Izvršni direktor za investicije JP “Srbijagas" Jovica Budimir rekao je da je u toku izrada Studije izvodljivosti za Turski tok i da će Rusi i Turci u maju saopštiti konačnu vrednost i trasu tog projekta. Preliminarna studija predviđa da u tom projektu, osim Turske i Grčke, učestvuju i Makedonija i Srbija, kazao je on. Odgovorajući na pitanje da li je Makedonija postala politički nestabilna zemlja zbog planova za izgradnju Turskog toka preko njene teritorije, što je bio sličan slučaj i sa Bugarskom, Budimir je odgovorio da smatra da će odluka o izgradnji tog gasovoda biti rezultat kompromisa Rusije i EU, a da će država Makedonija, ako se odluči za taj projekat, morati da stane iza njega. Delegacija ruskog Gasproma, kako je rekao, već je bila u Makedoniji da razgovara o tom projektu. Upitan da li će treći energetski paket EU ponovo biti prepreka za izgradnju Turskog toka, kao što je bio slučaj sa Južnim tokom, Budimir je rekao da će Rusija obezbediti gas do tursko-grčke granice, a da će odluka o realizaciji tog projekta biti prepuštena drugim zemljama koje treba da ispoštuju taj energetski paket. On je naveo da je preliminarnim planom predviđeno da se veći deo podmorske trase Južnog toka iskoristi za Turski tok, a da će dužina kopnenog dela Turskog toka preko teritorije Turske iznositi 100 kilometra, preko Grčke 304, Srbije 521 i Makedonije 162. Budimir je naveo i da će se stara trasa Južnog toka poklopiti sa trasom Turskog toka na teritoriji Srbije kod Paraćina. On je istakao da je jedna od mogućnosti i da se realizuje i Južni i Turski tok tako što će se od ranije planirane četiri cevi Južnog toka, dve izgraditi trasom Južnog toka preko Bugarske, a dve trasom Turskog toka. Kako je ovom prilikom izjavio savetnik generalnog direktora Dragiša Martinović, a u vezi sa finansiranjem ovog projekta, tri međunarodne banke izrazile su spremnost da finansiraju deonicu Turskog toka kroz Srbiju.
           Naročitu pažnju učesnika Energetskog foruma u hotelu Hajat u Beogradu izazvala je prezentacija generalnog direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića pod nazivom “Geopolitičke implikacije energetskih kretanja u regionu jugoistočne Evrope”. Moderator je bila urednica Balkanmagazina Jelica Putniković. Bajatović je ovom prilikom istakao da će Evropa, i u naredne dve decenije, ostati visoko zavisna od ruskog gasa, a ukoliko se u regionu ne izgrade ozbiljni kapaciteti za skladištenje gasa do 2025. godine, onda će i naša zemlja imati problema, ocenio je on.
-Srbija bi mogla da razmotri i izgradnju skladišta gasa na našoj teritoriji i to većeg kapaciteta, što bi tražilo velike kredite, ali bi mogli da snabdevamo gasom neke susedne države i tako obezbedimo sredstva za vraćanje zajma, kazao je Bajatović. On je potom naglasio da će Srbija i zemlje regiona imati ozbiljan problem sa snabdevanjem gasom, ukoliko Rusija 2019. godine prekine transport gasa preko Ukrajine, kao što je i najavila i zbog toga treba da razmišljamo o izgradnji skladišnih kapaciteta većeg obima. Bajatović je rekao da Rusija i dalje ima najveće dokazane rezerve nafte i gasa u svetu i dodao da nema globalnog tržišta gasa već tri tržšta - pacifičko, evropsko i američko. Što se tiče eksploatacije uljnih škriljaca, trenutno Kanada, Kina i SAD jedine to rade u svetu i proizvode gas za svoje potrebe, ali one zbog velike teritorije mogu sebi da dozvole ekološko zagađenje okoline oko bušotine, dok male države to ne smeju, rekao je on. Inače, proizvodna cena gasa iz uljnih škriljaca danas je između 183 i 185 dolara za 1.000 kubnih metara, ali se mora dodati cena transporta brodom, tako da se konačna cena penje između 261 i 275 dolara, naveo je on. Nakon izlaganja generalnog direktora usledila su brojna pitanja iz publike, a najviše interesovanja pokazali su gosti današnjeg foruma-studenti Fakulteta političkih nauka iz Beograda.

Beograd, 26.03.2015. godine                                     Služba za odnose s javnošću i marketing