Природни гас као мешавина гасовитих угљоводоника са доминацијом метана представља изузетно вредан енергент и хемијску сировину која поседује и значајне технолошко-економске, и еколошке предности у односу на конвенционална горива. Природни гас је готово идеално гориво које се лако меша са ваздухом, има велику брзину сагоревања без дима, чађи и чврстих остатака, и као такав не загађује околину. Искуство земаља са дугом традицијом коришћења гаса показује да је природни гас и један од најбезбеднијих енергената.

Природни гас се данас вишеструко користи: у индустрији, за комерцијалну употребу, у широкој потрошњи, за производњу електричне енергије, као сировина у производњи, а користи се и за погон моторних возила.

Природни гас се примарно састоји од метана, али укључује остале теже угљоводонике, као и угљен диоксид и азот. Од састава гаса зависи и његова топлотна вредност – колико енергије „носи“ у себи.

Уобичајени састав и топлотна вредност увозног природног гаса у Србији су:

Специфичности природног гаса

Домаћинства, за грејање просторија, загревања воде и кување, углавном користе дрва, угаљ, лож уље, електричну енергију, соларну енергију и гас. Електрична енергија свакако има низ познатих предности у односу на друге енергенте. Политиком цена све више ће се дестимулисати коришћење елекричне енергије за загревање, па ће се на тај начин елиминисати као енергент. Мане и предности дрва, угља и лож уља, најраспрострањенијих видова коришћења енергије код нас, добро су познате нашим грађанима. Соларна енергија нема масовну примену, и углавном се користи за загревање воде.

Актуелни токови на светском тржишту енергената указују на растућу улогу и значај природног гаса. Процене резерви природног гаса указују на количине довољне за наредних 100 година. Усклађени развој три “Е” (енергија, економија, екологија) природном гасу даје предност у односу на друга конвенцијална горива. Због тога се гас сматра енергентом у експанзији, односно енергентом XXI века.

Стратегија дугорочног развоја енергетике Србије у периоду до 2020. године, са визијом до 2050. године, истиче гас као енергетски извор XXI века, и еколошки најприхватљивије конвенционално гориво.

Нашим стандардима су утврђени високи захтеви које треба да испуне гасовита горива за коришћење у домаћинству. Постоје четири групе гасовитих горива. По класификацији гасовитих горива, у другу групу спадају земни гасови из природних налазишта, богати метаном. У Србији се користити природни гас друге групе из Русије (Сибира) и из Баната. Природни гас се увози преко Мађарске, (улаз код Хоргоша), а у току је изградња прикључка из Бугарске.

Природни гас, уз угаљ и остала чврста горива, једини је примарни облик енергије који се, уз елементарну припрему, може непосредно употребљавати. Сви остали облици енергије (сирова нафта, водена снага, нуклеарно гориво и сл.) морају се трансформисати у погодније облике (деривате нафте, електричну енергију, водену пару или врелу воду).То захтева градњу постројења за енергетске трансформације, уз одређене губитке и велике инвестиције. Због тога је оправдано настојање да се што више природног гаса непосредно употребљава.

Непосредном употребом природног гаса може се у домаћинствима задовољити од 80-85% енергетских потреба (грејање просторија, кување, припрема топле воде). Употребом гаса у појединачним ложиштима за грејање, постиже се већа ефикасност него употребом вреле воде из топлана и котларница. У поређењу са централним топловодним системима, развођење природног гаса дистрибутивном мрежом има и других предности: мање инвестиције, јер није потребна изградња топлана и котларница; гасна мрежа је јефтинија од вреловодне која мора бити топлотно изолована, и мора имати топлотни вод. Употреба природног гаса, уз остало, има и предност што се њиме минимално загађује околина. Природни гас не садржи загађиваче, па се његовим сагоревањем добија само угљен-диоксид и водена пара.

Практичне предности гаса су:

• Прикључењем на цевну мрежу за развод гаса иза кућне мерно-регулационе станице престају бриге о транспорту и складиштењу као код угља и дрва;
• Утрошени гас плаћа се месечно, након потрошње;
• Степен искоришћења је висок (нема губитака на почетно грејање плоче за кување и слично) ;
• Нема проблема око паљења и одржавања ватре, нема пепела и шљаке, нечистоће око ложишта;
• Котларница на гас се може поставити на таван, чиме се штеди простор у подруму;
• Комбиновани котлови-бојлери се могу поставити у купатилу за етажно грејање и загревање воде у стану;
• Постојећа ложишта за друге врсте горива се могу користити за гас променом горионика код котлова за етажно (централно) грејање, монтажом пламеника у каљеву пећ као и монтажом горионика у одговарајуће пећи за чврста горива;
• Природни гас је универзални носилац енергије који омогућује модернизацију и повећање економичности многих индустријских, технолошких процеса и постројења уз мање загађење животне средине;
• Природни гас се може користити као сировина у хемијској индустрији за производњу водоника, метана, амонијака, чађи…Отварају се нове перспективе развоја у нашој средини;
• Могућа је потпуна аутоматизација процеса сагоревања природног гаса за постројење са широким опсегом оптерећења И високим степеном корисности;
• Употребом гаса отварају се нове перспективе развоја индустрије и предузетништва.