A+ A-
Srbijagas RSS feeds print version set contrast

Srbijagas > Press Centar > Pitanja i odgovori

Pitanja i odgovori

1. Koji je bio odnos domaćeg i ruskog gasa u decembru, odnosno novembru 2013. godine? Takođe, isti odnos u navedenim mesecima, ali u 2012 i 2011. godini.
2. Kakav je bio kvalitet (kalorična vrednost) gasa u pomenutim mesecima i godinama?
3. Koliko je isporučeno gasa u svakom navedenom periodu (šest stavki)?

JP "Srbijagas" svake godine transportuje i korisnicima u Srbiji isporuči oko dve milijarde kubnih metara prirodnog gasa. Dominantno se radi o uvoznom gasu, dok domaći gas čini manji deo (od 10-15% na godišnjem nivou).

Lanac snabdevanja prirodnim gasom u Srbiji, od nabavke do krajnjih potrošača podrazumeva učešće više energetskih subjekata definisanih Zakonom o energetici, uz stalnu kontrolu od strane Agencije za energetiku.

Prirodni gas u transportni gasovodni sistem JP "Srbijagas" ulazi sa tri izvora:
- Uvozni gas
- Domaći gas (domaćeg proizvođača NIS-Gazpromnjeft)

- Iz podzemnog skladišta gasa (PSG-Banatski Dvor)

U periodima novembar i decembar u godinama 2011,2012,2013, u transportni sistem Operatera transportnog sistema (OTS) JP "Srbijagas" je za potrebe kupaca u Srbiji ušlo, transportovano, distribuirano i potrošeno gasa u iznosu od:

Sve veličine u milionima Sm3

nov.11

dec.11

nov.12

dec.12

nov.13

dec.13

domaći gas

39,5

40,1

42,5

43,0

39,0

39,3

uvozni gas

291,5

279,5

172,5

253,4

220,0

243,0

PSG Banatski dvor

12,7

1,3

0,0

35,2

4,8

31,5

ukupno

343,7

320,9

215,0

331,6

263,8

313,8


Kao i procentualnom učešću:

nov.11

dec.11

nov.12

dec.12

nov.13

dec.13

domaći gas

11,5%

12,5%

19,8%

13,0%

14,8%

12,5%

uvozni gas

84,8%

87,1%

80,2%

76,4%

83,4%

77,4%

PSG Banatski dvor

3,7%

0,4%

0,0%

10,6%

1,8%

10,0%


Pojam kvaliteta gasa odnosi se na njegov hemijski sastav i posledično na njegovu donju toplotnu vrednost (koliko energije nosi). Uvozni prirodni gas je po svom sastavu 9
7% metan (CH4). Preostala 3% čine teži ugljovodonici (etan, propan, butan...) kao i inerti (azot i ugljen dioksid) u tragovima.Domaći gas proizveden sa domaćih gasnih polja je relativno „slabijeg kvaliteta“ – niže donje toplotne vrednosti za oko 10% u odnosu na uvozni gas i nešto većeg sadržaja inerata. Ovaj gas u letnjem periodu više stiže do krajnjih korisnika i to onih koji se nalaze u Banatu, budući da se domaća gasna polja nalaze upravo tu.

Međutim, u toku grejne sezone raste učešće uvoznog gasa u ukupno transportovanim količinama, tako da u zimskom periodu ne postoji problem kvaliteta gasa.

Donja toplotna vrednost ovog gasa bila je u proseku :

sve veličine u KJ/m3- prosečno




nov.11

dec.11

nov.12

dec.12

nov.13

dec.13

domaći gas

31.510

31.432

32.429

32.061

32.468

32,368

uvozni gas

34.373

34.380

34.539

34.554

34.627

34.617

PSG Banatski Dvor

34.323

34.335

34.496

34.402

34.475

34.444


Zašto je došlo do poslednjeg poskupljenja gasa?

JP „Srbijagas“ je učestvovalo na javnom tenderu koje je raspisalo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine i tom prilikom preduzeće je izabrano za snabdevača javnih snabdevača-distributera. Uslovima tendera određena je metodologija promene cene gasa za snabdevanje javnih snabdevača. U tenderskom postupku određena je cena za treći kvartal 2013. godine od 453,35 USD/1.000 m3, a JP „Srbijagas“ obračunao je cenu za snabdevanje javnih snabdevača za period od 01.09.2013. godine od 39,12 dinara po kubnom metru. Upravni odbor JP „Srbijagas“ po zahtevu Ministarstva energetike i na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije, smanjio je cenu gasa sa 480 na 468 USD po kubnom metru. JP „Srbijagas“ ponudilo je realnu cenu gasa koja je u trenutku podnošenja zahteva na dan 01.04.2013. godine iznosila 480 dolara, što je značilo povećanje cene gasa za 14% prema javnim snabdevačima-distributerima. Nakon pregovora sa resornim ministarstvom cena gasa umanjena je za 12 dolara, odnosno 2,5% pa je konačno povećanje cena za javne snabdevače iznosilo 11,5%, s tim što se u tom procentu ne menja i cena gasa za krajnje kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje. Na osnovu tenderske dokumentacije predviđena je i automatska promena cena u skladu sa naftnom formulom i to je rezultiralo time da povećanje cene prema javnim snabdevačima-distributerima, umesto 11,5% bude 6,4%, što takođe ne znači da se za toliko podiže cena za krajnje kupce. Prema preliminarnom obračunu Agencije za energetiku, očekuje se da će cena gasa za domaćinstva u proseku porasti za 4,4, a za sve kupce prosečno za 5,7%.

Na kojim principima se regulišu cene prirodnog gasa?

Cene u sektoru prirodnog gasa regulišu se u skladu sa sledećim principima:
- pokrivanje opravdanih troškova i prinosa na angažovana sredstva i investicije (operativni troškovi i troškovi kapitala, opravdani troškovi su oni troškovi koji su neophodni i neizbežni, a uključuju i stopu prinosa na angažovana sredstva i investicije, kako bi se regulisana delatnost mogla obavljati sigurno i kvalitetno)
- ekonomska i energetska efikasnost (ostvaruju se kroz kontrolu opravdanosti troškova energetskih subjekata i njihovih planova razvoja, kao i kroz optimalnu strukturu tarifa)
- nediskriminacija, odnosno jednak položaj za sve korisnike sistema (jednak položaj svih korisnika u pogledu načina određivanja cena, bez obzira na veličinu, vlasništvo i druge faktore)
- sprečavanje međusobnog subvencionisanja između pojedinih delatnosti koje obavljaju energetski subjekti i između pojedinih kupaca i grupa kupaca (sprečavanje prelivanja troškova, postiže se insistiranjem na obaveznom razdvajanju računa, kao i adekvatnoj i transparentnoj alokaciji troškova po svakoj regulisanoj delatnosti)


Da li JP „Srbijagas“ ima neiskorišćenih kredita, koliko oni iznose i zašto nisu iskorišćeni?

Javno preduzeće „Srbijagas“ ima neiskorišćena sredstva kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 100 miliona evra. Osnovni razlog zašto ova sredstva nisu iskorišćena jeste činjenica što je JP „Srbijagas“ zatražilo promenu namene kredita u skladu sa potpisanim protokolom o izgradnji interkonekcije između Bugarske i Srbije. Sa druge strane nivo duga koji ima kompanija, prelazi dozvoljene limite.

Koji su važni investicioni projekti koje JP „Srbijagas“ trenutno realizuje uz pomoć kredita?

Svakako da je ubedljivo najveći projekat izgradnja gasovoda „Južni tok“.
Ostatak kredita uglavnom je namenjen za likvidnost, što se vidi iz Budžeta Republike Srbije.

Kada će početi izgradnja „Južnog toka“?

Uskoro bi trebalo da budu raspisani prvi tenderi za nabavku cevi i opreme za
srpsku deonicu gasovoda „Južni tok“. Zvanično otvaranje radova planira se za kraj novembra i početak decembra.

Ko će graditi „Južni tok“ u Srbiji?

Očekuje se da će srpska preduzeća iz sektora građevinske operative i usluga
formirati konzorcijum koji će ponuditi konkurentne uslove i dobre reference u pogledu cena i opreme i koje će tako biti ravnopravan partner ruskim i zapadnim kompanijama na izgradnji gasovoda „Južni tok“ na teritoriji Republike Srbije. Procenjuje se da bi srpske firme od ukupne vrednosti radova od 1,85 milijardi evra, mogle da zarade i do 800 miliona evra.

Zašto je preduzeće „Južni tok Srbija“ formirano u Švajcarskoj?

To je uobičajena praksa „Gasproma“, koji zajedničke kompanije registruje najčešće u Švajcarskoj ili Holandiji. To je posebno značajno i zbog obezbeđenja finansiranja projekta.

Da li to znači da će prihod od „Južnog toka“ odlaziti iz Srbije?

Ne, to neće značiti nikakvo izvlačenje novca iz Srbije i to ni na koji način neće
štetno uticati na izgradnju gasovoda „Južni tok“ u našoj zemlji.

Da li je neophodno restrukturiranje JP „Srbijagas“’

Neophodna je hitna fnansijska konsolidacija i nastavak reorganizacije preduzeća
koja se trenutno odvija sa konsultantima „Boston konsalting grupe“, koje finansira delegacija EU u Srbiji.

U čemu se razlikuju modeli restrukturiranja nacionalne gasne kompanije koje predlažu Ministarstvo energetike i JP „Srbijagas“?

Model koji predlaže konsultant, firma BCG, a koji je prihvatio „Srbijagas“, je trostepena reorganizacija koja omogućava ispunjenje svih obaveza preuzetih od strane države u pogledu usvajanja EU direktiva i propisa koji regulišu oblast prirodnog gasa, kao i finansijsku konsolidaciju Srbijagasa. Reč je o formi pravnog razdvajanja uz zadržavanje svih delatnosti u okviru hodinga JP „Srbijagas“. Ministarstvo ima različit pristup od ovog modela i smatra da treba ići na vlasničko razdvajanje operatora transportnog sistema od ostalih delatnosti JP „Srbijagas“. Ključni elementi oko kojih se ne slažu ova dva modela su način finansijske konsolidacije i period neohodan za reorganizaciju.

Zašto je JP „Srbijagas“ došlo u nezavidnu finansijsku situaciju i velika kreditna zaduženja?

U prethodnom periodu Vlada Republike Srbije preko JP „Srbijagas“ sprovodila je
socijalnu politiku zemlje i pomagala održavanje u životu velikih privrednih subjekata, poput HIP Azotare Pančevo, Železare Smederevo, Agroživa, Srpske fabrike stakla Paraćin, Metanolsko sirćetnog kombinata Kikinda itd. Socijalna politika i podrška privrednim subjektima i državnim institucijama sprovođena je na dva načina – putem neadekvatno niske cene gasa i tolerancije u neredovnom izmirivanju obaveza u periodu kada se za pravna lica tražio strateški partner. Upravo zbog takvog stava osnivača, JP „Srbijagas“ je dovedeno u nezavidan finansijski položaj, koji nalaže hitnu finansijsku konsolidaciju i stabilizaciju kompanije.