U periodu od 2015-2019. godine Javno preduzeće „Srbijagas“ ostvarilo je ukupnu neto dobit od 33,1 milijardu dinara, odnosno 280 miliona evra. Trend uspešnog poslovanja nastavljen je i u 2020. godini, tako da je prvi kvartal završen sa neto dobiti u iznosu od bezmalo dve milijarde dinara. Srbijagas je, prema objavljenim podacima u 2018. godini, uzimajući u obzir poslovnu dobit, sa čak 63% učestvovao u ukupnom profitu javnog sektora Srbije! Ovo je na današnjoj konferenciji za novinare u Beogradu izjavio generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović predstavljajući poslovne rezultate nacionalne gasne kompanije i ujedno odgovarajući na, kako je rekao – sada već „legendu“ o Srbijagasu kao gubitašu, koji to već godinama više nije.
On se osvrnuo na poslovanje preduzeća u periodu od 2008. godine, od kada je na mestu generalnog direktora, rekavši da je to bila godina velike ekonomske krize i da je Srbijagas, godinama za redom, kupovao kubni metar gasa za 2, a prodavao ga za 1 dinar i uz to 30% prodatog gasa mu se nije plaćao. To je, kako je naglasio direktor, neko morao da plati, jer je gas berzanska roba, najvećim delom ga uvozimo i sve obaveze prema dobavljaču su morale da budu izmirene.
-To je bila državna socijalna politika, skupa, ali jedina moguća. Nikome nije zafalio ni jedan kubni metar gasa, nikoga nismo isključili. U trenutku kada je Srbijagas dugovao 1,7 milijardi evra, javna preduzeća i građani Srbije dugovali su Srbijagasu 2,4 milijarde. Sedam puta je, godinu za godinu, na inicijativu Vlade Republike Srbije, Skupština donosila Zakon o zaduženju Srbijagasa za tekuću likvidnost. Posle 2016. godine ulazimo u realne bilanse, kompletno knjigovodstvo Srbijagasa radi se po međunarodnim računovodstvenim standardima, neto dobitak je u poslednje 3 godine preko 5 milijardi dinara svake godine, a kompanija je primera radi u 2017. godini imala pozitivne efekte po krusnim razlikama od čak 10,4 milijardi dinara. Srbijagas je, konverzijom svojih potraživanja u kapital, i to u iznosu od 684 miliona evra, omogućio drugim kompanijama da nastave sa radom i ako su bile u izrazito teškom finansijskom položaju. I to je bio deo socijalne politike, istakao je Dušan Bajatović navodeći ovde još i to da je od 1. oktobra 2019. godine iz Srbijagsaa izdvojen „Transportgas Srbija“, koji sada deluje samostalno i sam ostvaruje dobit.
Govoreći o potrošnji gasa, on je izneo podatak da je ona u poslednje tri godine povećana za 30% i da iznosi oko 2,1 milijardu kubnih metara, što je bio nivo pre ekonomske krize. Cena gasa, kako je objasnio, ne utiče primarno na potrošnju plavog goriva u Republici Srbiji, budući da na potrošnju, pre svega, utiču stanje ekonomije i vremenski uslovi tokom zimskog perioda i grejne sezone.
-Godinama unazad, od donošenja cene gasa od 137 dolara za 1.000 kubnih metara, nije se menjala cena gasa za domaćinstva, tako da je samo po tom osnovu Srbijagas izgubio blizu 8 milijardi dinara. Ipak, važno je da kažemo da podizanja cene gasa za individualne potrošače neće biti i da prirodni gas ostaje i dalje najpovoljniji i ekološki najbolji energent, kazao je direktor Srbijagasa.
On je izneo i podatke o ulaganjima u prethodnom periodu i pritom rekao da je od 2009. godine do danas Srbijagas investirao 870 miliona evra u izgradnju čelične distributivne gasne mreže, razvodne gasovode visokog pritiska i u mrežu niskog pritiska na području cele Republike. Ugovoreno je i najvećim delom izgrađeno, kako je rekao, 1.819 km čeličnih gasovoda, 15.512 km mreže niskog pritiska do 4 bara i oko 160 kilometara velikih gasovoda visokog pritiska. Mnogo je urađeno na planu gasifikacije ali dosta toga i predstoji. U planu je izgradnja gasovodne infrastrukture Kolubarskog i Mačvanskog okruga, Borskog i Zaječarskog, Topličkog, Jablaničkog, Pirotskog i Pčinjskog okruga.
-U toku je 88 projekata gasifikacije, ugovorena je izgradnja preko 17 hiljada kilometara distributivne mreže i stvaranje uslova za priključenje preko 128 hiljada domaćinstava sa mogućnošću daljeg povećanja do 500.000, istakao je Bajatović. On se posebno osvrnuo na gasifikaciju Beograda, gde je u planu da se na gasnu mrežu priključi preko 250.000 individualnih potrošača. Dobar primer primene gasa u oblasti zaštite životne sredine i smanjenja aerozagađenja jeste gasifikacija lokaliteta oko hale Pionir i ulice Despota Stefana, gde će se, kako je istakao direktor Bajatović, izgradnjom gasovoda u dužini od 1,5 kilometar postići smanjenje potrošnje mazuta za 12 hiljada tona i samim tim smanjenje zagađenja vazduha.
Direktor je na današnjoj konferenciji za novinare održanoj u hotelu „Hajat“ u Beogradu, izneo i detalje novog modela priključenja na gasnu mrežu, budući da je sadašnja cena priključka na sistem Srbijagasa oko 950 evra i da je odlučeno da se ovi troškovi smanje i svim domaćinstvima ponude novi povoljniji uslovi, upravo u cilju zaštite životne sredine, imajući u vidu da su individualna ložišta najveći zagađivači.
-Cena priključka biće 780 evra sa mogućnošću plaćanja u 36 mesečnih rata. Račun za gas će imati dva dela, jedan će se odnositi na izmiranje obaveza za potrošeni gas, a drugi deo će biti trošak priključenja na 36 rata. Mi nećemo tražiti nikakve menice niti garancije i svesni smo da tu postoji rizik za Srbijagas, ali mi smo spremni da to prihvatimo i da to finansiramo iz tekuće likvidnosti. Preduslov za sprovođenje ove akcije jeste izmena odredbi Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata i radova koji se izvode na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova i obimu i sadržaju tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev, koji se očekuje da bude usvojen na nivou Republike. Lokalne samouprave treba da se odreknu takse za priključivanje, koja se kreće od 400 do 1.200 evra, jer je u interesu svake opštine da svojim građanima olakša priključenje na gasnu mrežu, rekao je generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
Za ovu akciju priključenja, koja bi mogla da krene od 1. jula, Srbijagas ima već na raspolaganju 25.000 kućnih merno regulacionih setova, dodao je direktor i rekao da se razmišlja i o ugradnji tzv. „pametnih“ setova, koji bi omogućili daljinsko očitavanje i upravljanje, ali u nekoj sledećoj fazi ovog posla, kao i o dodatnim pogodnostima za korisnike od popusta od 20% za one koji se za priključak odluče u toku izgradnje distributivne mreže do obezbeđenja partnerskih kompanija za ugradnju unutrašnjih gasnih instalacija.
Beograd, 16. juna 2020. godine Služba za odnose s javnošću i marketing
